VICOTEKA

Moju generaciju u mladosti je život mazio, ... a zna se šta posle maženja sledi.

Pitali zeku koja mu je omiljena igra:
• Šah – odgovori on.
• Zašto šah?
• To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Mujo i Haso planduju na plaži, pa Mujo kaže:
• Moja Fata tek juče naučila da pliva, a vidi je danas, ... roni već dva sta.

Stoje dva dečaka nagnuti nad otvorenom haubom od stojadina ... I kaže jedan drugom:
• Ja znam skoro sve delove od auta jer sam naučio od tate kad popravlja.
• Je l', pa hajd' mi pokaži šta je šta ...
• Ovo je jebeni akumulator,
• To dole je usrana poluosovina,
• Ovo je smeće od razvodnika,
• Dole ispod je pizda od auspuha,
• Ovo je govnjavi karburator,
• Ovo tu je kurac od menjača ...

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on:
• Kada ste poslednji put vodili ljubav?
Na to će muž:
• Ja juče.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Učiteljica pita:
• Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država?
Javlja se Perica:
• Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ...
Učiteljica dobacuje:
• A narod?
Perica odgovara:
• Pa putnici su narod!
Učiteljica nastavlja:
• A šta rade putnici?
A Perica će kao iz topa:
• Pa povraćaju!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Baba pita taksistu:
• Koliko sam dužna za vožnju?
• 10 evra, bako - kaže taksista.
Baba mu daje 5 evra, a on joj kaže:
• Bako, nije 5 evra, nego 10!
• Pa šta hoćeš, i ti si se vozio - odbrusi mu baba.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.