VICOTEKA

SMS prepiska:
• Ćao ja sam Aleksandar, sviđaš mi se, pa ono, možda i ja tebi?
• Videla sam i ja tebe, nisi moj nivo. Ćao.
• Ne brini, spustiću se ja na tvoj nivo.

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu.
• A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica.
Kaže on:
• Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti!
Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže:
• E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Ćaskaju dve glumice:
• Imam veliki problem. Večeras idem prvi put sa novim ljubavnikom na sastanak, pa ne znam šta da kažem mužu - žali se jedna!
Druga će:
• Pa, ... kaži mu istinu - ideš na probu!

Sudija:
• Pošto ste sve priznali ...
Ciga:
• Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija.
Sudija:
• Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče.
Ciga:
• Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Gurne Hitler Cigu u gasnu komoru. Kad je zatvorio komoru, Ciga počne da udara na vrata i da se dere:
• Puštaj, puštaj, puštaj!
Hitler odvrće ventil i kaže:
• Puštam, puštam!

Pričaju dve prijateljice, plavuše:
• Ej, znaj da sam ljuta na tvog muža.
• Zašto?
• Pa, pitao me sinoć da li hoću da se jebem sa njim.
• Bitanga, ... ti, naravno, odbiješ?
• Ma ne, rekla sam da ću razmisliti.
• I?
• Pa nisam stigla da razmislim. On je odmah počeo. Zato sam sad i ljuta na njega. Da znaš.

Ženi Piroćanac sina i dolazi mu rođeni brat na svadbu. Poneo belu kovertu i u njoj na ceduljici piše:
• Dođem ti 100 evra.
Posle par godina njegov brat ženi sina. Sad ovaj isto poneo belu kovertu i na ceduljici napisao:
• Sad smo kvit.

Nakon godinu dana braka žena kaže svom suprugu:
• Znaš, bila sam mnogo glupa kada sam se za tebe udala.
A muž će na to:
• Da, znam draga, ali bio sam ludo zaljubljen i nisam na vreme primetio.

Upadne lopov u kuću, stavi plavuši pištolj na glavu i pita:
• Pare ili život?
A plavuša će na to:
• Pa život već imam, ali pare bi mi dobro došle.

Muž i žena gledaju horor. Žena dreknu:
• Joj, majko mila!
• I ti si je prepoznala, jel' da? - procedi muž kroz zube.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...