Ne pitaj me

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

• I, ... čime se ti baviš? • Pa, trgujem ljudskim organima. • Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca? • Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...

Kupuje piroćanac auto: • Pošto je ovaj? • Osam hiljada eura! • Kol`ko troši? • Deset litara na sto kilometara! • Skupo, skupo! A ovaj? - pokazuje prstom na malo stariji auto ... • Tri hiljade eura i troši oko šet litara ... • I to mi je skupo! A onaj mali tamo u ćošku? • Petsto eura! • I, ... koliko troši ... Prodavac već popizdeo, ... pa odbrusi: • Kašiku na sto kilometara !!! • Kašiku!? ... supenu ili za kafu?

Da bi došla do princa, ne moraš jahati baš svakog konja. Malo i prošetaj, zdravo je.

Razgovaraju dve plavuše: • Čudno, uvek kada kijam, doživim orgazam ... • Pa, jesi li preduzela nešto u vezi toga? • Jesam. Uvek sa sobom nosim kesicu bibera!

Učiteljica pita Pericu: • Perice, koliko znaš o Platonu? Perica: • Isto koliko i Platon o meni.

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori: • E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.

Uselio se Mujo u novi stan i ode da proslavi sa prijateljima u kafiću. Pošto su dobro zaginuli pozove Hasu da mu pokaže kako je uredio stan. Vodi Hasu po stanu, i na kraju uđu u dnevnu sobu, a na sred sobe stoji gong. Haso ga upita: • Bolan Mujo, šta će ti gong na sred dnevne sobe? Mujo se veselo njiše i odgovora sa smiješkom: • Nije to gong, jarane, to je sat, i to najprecizniji! Haso ga zbunjeno pogleda: • Mujo, bolan, ti si pijan 'ko zemlja, kakav sat? Mujo se nasmija i reče: • Pazi sad! Odvali Mujo po gongu iz sve snage, kad se sa druge strane zida začu: • Konjino jedna, šta lupaš, tri i petnaest ujutro je!