VICOTEKA

Brakorazvodna parnica:
• Gospodine sudija, ja stvarno ne mogu da spavam sa tom ženom!
• Ajde ne lupaj, ceo grad može, samo ti ne možeš ...

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Išao Haso ulicom i naiđe na prosjaka, poderanog i prljavog. Prosjak ga zamoli da mu ovaj udeli koji cent. Haso ga pita:
• Jarane, piješ li ti?
Ovaj mu odgovori da ne pije. Zatim ga Haso pita:
• A kurvaš li se?
Ovaj mu odogovri da se ne kurva, onda mu Haso reče:
• Daću ti 10 evra, ali da ideš sa mnom kući da pokažem ženi kako izgleda čovek koji ne pije i koji se ne kurva.

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Razgovaraju dve plavuše:
• Znaš li da je izašao Playstation 4?
• Ajoj, a ja nisam gledala ni ona tri prethodna.

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Svadbena torta će biti na tri sprata. Prva dva su pod hipotekom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku.
Rida, plače ... Drugi sin je teši:
• Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!