VICOTEKA

Brakorazvodna parnica:
• Gospodine sudija, ja stvarno ne mogu da spavam sa tom ženom!
• Ajde ne lupaj, ceo grad može, samo ti ne možeš ...

Razgovaraju dve plavuše:
• Čudno, uvek kada kijam, doživim orgazam ...
• Pa, jesi li preduzela nešto u vezi toga?
• Jesam. Uvek sa sobom nosim kesicu bibera!

Niko ne prolazi audiciju za lokalnog TV voditelja. Dolazi naočit mladi čovek, izgovori tekst i namigne, izgovori drugi tekst i namigne i tako do kraja. Zadovoljio je sve kriterijume komisije, ali šta će sa tim problemom, namigivanja?
• Ništa za to, ja samo popijem jedan "andol" i tikovi stanu. Hoćete da vidite?
Poče, tražeći "andol", da vadi iz džepova jedno 20-tak prezervativa. Na kraju nađe i "andol", popi tabletu i gle čuda, istina, nema više tikova.
• Ok. Primljeni ste na posao, ... nego šta će vam toliki prezervativi?
• Ma, ... ovi iz apoteke, ... kažem dajte mi "andol" i namignem ...

Kakva je razlika između automobila i žene?
• Nikakva, što bolje izgleda to je skuplje održavanje.

Tužila Persa Lalu za silovanje. Na sudu priča:
• Strovalio me s leđa ... pa izvadio đoku ...
• To ne može da stane u zapisnik, izvadio je, hoćete reći, penis.
• Da. Strovalio me u bašti, pa izvadio ono ... ono, gos'n sudija, što ne može u vaš zapisnik da stane, ali može u moju pičku!

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.

Gde su najbolje i najlepše ribe na svetu?
• U Photoshop-u!

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.