VICOTEKA

Svekrva govori snahi na venčanju:
• Kćeri, nije ti baš nešto lepa ta venčnica.
A snaha će na to:
• Nema veze, sledeći put će biti lepša.

Zaustavi policajac vozača koji je vozio oko 200 na sat kroz naseljeno mesto:
• Mogu da objasnim ... - poče vozač da se pravda.
• Bolje ćuti! - reče policajac - Prvo se lepo o'ladi malo u ćuzi, pa onda objašnjavaj komandiru!
• Ali, molim vas ... - poče vozač ponovo - Samo da vam kažem ...
• Tišina! - dreknu policajac - Polazi sa mnom!
Nakon dva sata u zatvoru, policajac prilazi zatvoreniku:
• Možda ćeš ipak imati sreće. Komandir je na venčanju svoje ćerke, pa je verovatno dobre volje.
• Ne verujem, ... ja sam mladoženja ...

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Šta je ironija?
• Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Dve plavuše putuju autobusom za Beograd i pričaju, a Lala prisluškuje razgovor:
• Sinoć mi je bio dečko ... pa smo slušali muziku ... pa me je poljubio u obraz ... pa smo jeli ... pa smo pili sok ... pa smo gledali film ... pa me je mazio ...
U neko doba vikne Lala, vidno iznerviran:
• Ta kaži već jedared je l' bilo seksa il' nije! Trebô sam sići tri stanice ranije, a sad ću stići i do Beograda!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita jedan policajac drugog:
• Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori?
Ovaj malo razmisli pa upita:
• Da nije zagonetka?

Pitaju Crnogorca:
• Šta radiš?
On odgovara:
• Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

Otvori Kinez frižider i ukapira da je prazan. Zakuka Kinez:
• Ajoj meni, nemam ni kučeta ni mačeta.