VICOTEKA

Svekrva govori snahi na venčanju:
• Kćeri, nije ti baš nešto lepa ta venčnica.
A snaha će na to:
• Nema veze, sledeći put će biti lepša.

Šta devojke moraju znati pre veze sa starijim muškarcem?
• Reanimaciju?

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba:
• Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite.
Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba:
• Ništa deco, probajte opet!
Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba:
• Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Raspravljaju tri Cigančića čiji je otac najcrnji. Prvi kaže:
• Moj tatko se juče isek'o, još mu ide crna krv ...
Drugi će na to:
• A moj tatko je polomio ruku i vidi mu se crna kost!
Treći će:
• Moj tatko je pdrn'o juče i još je u sobi mrak ...

Negde u nekoj državnoj firmi:
• Dobar dan, ja došao u vezi posla ...
• Koja stranka?
• Šta stranka?!
• Šta posla?!

Juče sam saznala da mošnice muškarca na crnom tržištu koštaju preko četiri miliona dolara! Gledam muža kako spava i ta mi misao ne da mira!

Došao Ciga iz treće smene kući pa mu se prijebalo. Rekao deci da izađu na ulicu da se igraju, a on legao na Milevu. Međutim, padne kiša i eto ti dece na vratima, zateknu ih na gomili!
• Au tato, pa šta radiš to?
Ciga zatečen:
• Pa deco, vidite da pumpam majku.
• Au tato, pa ne radiš ti to dobro. Komšija Jašar kad dođe, on pumpa, pumpa, pa lizne ventil da vidi da ne ispušta.

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Šta je potrebno da bi ciganka ostala nevina do dvanaeste godine?
• Da bude jača od oca i brža od brata!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!