Hvala Bogu

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze? • Kaže se: Hvala Bogu!

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg: • Moj ti je, bre Radojko, 15. • E, Milojko, moj ti je 37. • Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće! Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi. • Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti? • Kako čime? Pa toplomerom.

Umre zagriženi kompjuteraš i ode u pakao. Posle nekoliko dana zove đavo Boga i pita ga: • Dođavola, šta ste mi ono poslali umesto čoveka? Razbio mi je sve kotlove, podavio sve đavolčiće i evo već treći dan trči po hodnicima i viče: "Gde se prelazi na sledeći nivo?"

Lego sam pored nje u krevet, a ona me pita: • Jesi li ti pijan? • A, otkud znaš?! • Komšija, ... pa, ti živiš u stanu pored mog!

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha: • Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila? Mujo i dalje umire od smeha: • A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping! Haso zbunjeno upita: • Kako to? Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom: • Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

Kaže Fata Muji: • Danas sam jednom prosjaku dala pun tanjur juhe i deset maraka! • Je l` pojeo juhu? • Je! • E, onda je zaista pošteno zaslužio tih deset maraka!

Koliko zuba treba da ima dobra tašta? • Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

• Doktore, treba mi potvrda da ne mogu da radim. • U redu, šta Vam fali? • Pa, ... ta potvrda.

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu: • Šta imate za carinu? – pita carinik. • Ništa, samo papagaja. • I on se carini. • Papagaj? Kako? Koliko? • Deset dinara živ, 5 dinara mrtav. Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj: • Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Sosa pita Lalu: • Lalo, zašto piješ pivo zatvorenih očiju? Lala odgovara: • Ta, zato što su mi doktori rekli da pivo ne smem ni očima da vidim!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.