Hvala Bogu

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze? • Kaže se: Hvala Bogu!

Fata dođe kod doktora i žali mu se: • Doktore, imam velik' problem - svaki put kad Mujo svrši, zaurla k'o da mu kožu s leđa skidaju! Doktor je zbunjeno pogleda: • Pa, slušajte, men' to zvuči potpuno normalno ... Fata nezadovoljno odmahnu: • Jok, bolan, problem je u tome što me probudi svaki put!

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke? • Jebivetar.

Kako se zove Branko Kockica kada legne? • Lego kockica.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Kaže Sosa Lali: • Idem ja kod komšinice na pet minuta, a ti promešaj ručak na svako pola sata.

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom: • Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar. • Da, prethodni stanar je bio hemičar. • Znači, ovo su hemikalije ... • Ne, to je hemičar.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa: • Sellam. Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez, kad će papagaj na to: • Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!