Sada ti je najbliže

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu: • Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

Šta radi piroćanac kada mu je hladno? • Sedi pored sveće. A šta radi kada mu je jako hladno? • Zapali sveću.

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže: • Šta to radiš? Deda će: • Lucam. Na to će Smrt: • Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.

Dođe programer na benzinsku pumpu i kaže prodavcu: • Molim Vas, napunite rezervoar. Prodavac pita: • 95 ili 98? A programer će njemu: • Zar nemate XP?

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu? • Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita: • Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste? Kćer je zagrli: • Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...

Zašto je u Americi hladno? • Zato što ju je Kolumbo otkrio, a niko je nije pokrio.

Ona i on šetaju. Ona pita: • Koliki ti je? • Šta? • Ono što ti imaš a ja nemam. • Mozak?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.