VICOTEKA

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu:
• Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Halooo?
• Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku.
• Ne radi mi ruter od Interneta.
• Ok, koja lampica vam trenutno svetli?
• Ona od bojlera. Da ugasim?

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna?
• Iz kafane!

Exit ili Guča?
• Potpuno svejedno, duvaju i tamo i ovamo ...

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Pijani Lala gladi ćelavog komšiju po glavi i kaže:
• Komšija, glava ti je glatka kô zadnjica moje Sose.
Komšija se pipne po glavi i kaže:
• Ta, ko bi rekô, al' stvarno je tako.

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću:
• Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici.
• Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!