VICOTEKA

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.

Dve prostitutke, nakon novogodišnje euforije, jedna pita drugu:
• Šta si tražila od Deda Mraza?
Odgovara ova:
• 50 eura, kao i od svih drugih ...

U žestokoj bračnoj svađi žena kaže mužu:
• Bolje da sam se udala za đavola nego za tebe!
• E, nisi mogla. Brak između bliskih rođaka je zakonom zabranjen!

Pre mesec dana je ostavila cigarete. Pre dve nedelje kafu. Prošle nedelje slatkiše. Mislim da sam ja sledeći ...

Pričaju dva Crnogorca u penziji:
• Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan?
• Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Žena tridesetih godina, dva puta udovica, traži bogatog čoveka za brak, može i ružan.
Šifra: Crna udovica.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Kad sam bio mali, bio mi je veliki, a kad sam bio veliki, bio mi je mali. Počinje na K, a završava se na C, šta je to?
• Krevetac!