VICOTEKA

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Pozlilo starom dekici i završio na hitnoj. Nakon kratkog pregleda doktor kaže:
• Vodite ga u mrtvačnicu!
Na to deda poskoči:
• Pa nisam ja još mrtav!
• Pa nismo još ni stigli - mirno odgovori doktor.

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi:
• Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ...
• Ma dobro, a one stvari?
• A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima.
• A šta kad njoj dođe?
• Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Bio jednom jedan vrabac i obzirom da je dolazila zima, odlučio je da leti na jug. Pošto je bio mali i spor, a tamo gore u visinama hladno, zaledio se i pao na zemlju. Da bi stvar bila gora, naišla je krava i pokakila se na njega. Međutim, njemu je tu bilo toplo i on se brzo oporavio. Bilo mu je toliko lepo i toplo da se čak i raspevao. Cvrkutanje je čula mačka, koja je došla, raskopala balegu, pronašla vrapca i pojela ga.
Naravoučenije: Nije ti neprijatelj svako ko se pokaki na tebe, a nije ti prijatelj ni svako ko te iz govana vadi. Ako ti je lepo i udobno, začepi usta i ćuti!

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

• E, odakle si?
• Iz Zemuna.
• Gde si u Zemunu?
• U Batajnici, a ti?
• Ja u Beogradu.
• Koji kraj?
• Mladenovac!

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.