Ružo kako mi se zove onaj lek

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva: • Gde ćeš ti, Soso? • Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio. • Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu. • Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi. • 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka. Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali: • Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan. • Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne: • Op! Za njim će i crkvenjak: • Op! Uđe druga vernica, a pop opet: • Op! Crkvenjak odmah: • Op! Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak: • Op! A crkvenjak će: • Op, op!

Prvi štitnik za genitalije, suspenzor, upotrebljen je 1874. godine na utakmici hokeja na ledu. Prva zaštitna kaciga za vožnju motociklom, upotrebljena je 1974. godine. Muškarcima je trebalo 100 godina da shvate da je i mozak važan.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno: • Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke. Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno: • Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ... • Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

Došao Ciga kod doktora: • Doktore, pomagaj! Ništa ne valja! • Ne mogu ti sada ništa reći ni pomoći. Prvo moraš da uradiš analize, da vivimo rezultate, pa da vidimo šta je. Da daš krv, mokraću, izmet i spermu na analizu. • Dobro, doktore! A da ja dam tebi gaće, tu sve ima!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Hteli zeka, lija i meda da izbegnu vojsku. Zeka pred lekarski pregled odseče uši. Na pregledu mu kažu: • Zeko, ti ne možeš u vojsku jer nemaš uši. Zeka sav srećan kaže to liji. Lija odseče rep i ode na pregled, a doktori kažu: • Lijo, ti ne možeš u vojsku jer nemaš rep. Lija sve ispriča medi. Meda odseče polni organ i ode na pregled, a lekari kažu: • Medo, ne možeš u vojsku jer imaš ravne tabane.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče: • Tajo, tajo, udajem se! Lala se zbuni i upita: • Ta za koga se udaješ? Anđelka veselo reče: • Za Spiru iz tvoje firme! Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče: • Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te! Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata: • Tajo, tajo, udajem se! Lala za svaki slučaj upita: • Ta za koga sad? Anđelka veselo ispali: • Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme! Lala se opet počeša i reče: • Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi! Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve: • Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca! Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče: • Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!