Ružo kako mi se zove onaj lek

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Oženio se Crnogorac. Prve bračne noći legne sa mladom i kaže joj: • Deder, ufati ga lijevom rukom! Uhvati mlada onu stvar, ali slaba vajda ... ne diže se. • Deder, ufati ga desnom rukom! Mlada promeni ruku, ali jok, ... i dalje ništa ... • Deder, ufati ga sa obje ruke! Mlada ga posluša. Ništa se ne pomera. Crnogorac poče da kuka: • Kuku mene, do boga miloga, kuku mene, jadan sam ti ja, đe oženi ženu ubogu u obje ruke ...

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

U pola noći: • Pa gde si sad pošla? • Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla. • Aha, ponesi i meni jedno parče!

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se: • Izvinite, ali ništa ne čujem! A muž će: • I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu: • Da li je silovanje uopšte moguće?! • Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo. Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito: • Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Pera pita komšiju: • Možeš li da mi pozajmiš bušilicu? Komšija: • Naravno, šta planiraš da radiš? • Da spavam! - odbrusi Pera.

Dama u poodmaklim godinama stoji na pramcu broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir obema rukama da ga vetar ne oduva. Jedan gospodin se približi i kaže: • Oprostite mi, gospođo, ne želim da Vam smetam, ali da li ste primetili da vetar podiže Vašu haljinu vrlo visoko? • Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim šešir na glavi. • Ali, gospođo ... jedna dama vaših godina treba da zna da su njeni intimni delovi izloženi javnosti! – kaže kavaljer. Dama baci pogled prema dole i odgovori: • Gospodine, sve što vidite kada se haljina podigne, staro je preko šezdeset godina. A šešir sam kupila juče!

Pošto nije mogo na vrši veliku nuždu, neki fini stariji gospodin dolazi kod doktora: • Doktore, šta treba da uradim? Doktor: • Stavite 100 evra u WC šolju i pokušajte tada. Sutradan pacijent dolazi sav srećan: • Doktore, lakše vršim nuždu! Kako ste znali da će ova metoda uspeti? Doktor će na to: • Znao sam da će Vam zinuti dupe za 100 evra!

Hvali majka ćerku pred budućim zetom, pa kaže: • Da samo znaš kako je dobra kuvarica, ... je li kćeri, jesi li oprala salatu? • Nisam mama, nestalo deterdženta!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.