Imam novca

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

• Kad mi je nizak pritisak, popijem crnoga vina, ... kada je visok, popijem rakijicu, ... kad se pre`ladim, pijem kuvanu rakiju ili vino, ... ako nemam apetita, udarim po belom vinu, a za bolje varenje pijem pivo ... • Pobogu, čoveče, piješ li ti ikad vodu? • Toliko bolestan još nisam bio!

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele. • Je'l da mi vidiš noge u štikli? • Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci: • Mogu li da sednem pored tebe? Devojka glasno odgovori: • Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom! Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla: • Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne? Čovek joj na to reče vrlo glasno: • 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše! Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu: • Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše. Šifra: tužan

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih: • A zašto sad ne jedete? • Čekamo da uzri ...

Idu dva spermatozoidaa ulicom i jednog zgazi auto. Drugi će na to: • E moj prijatelju, nikad od tebe čovek.

Lala se tri puta ženio. Sve tri žene ubila mu kobila. Upravo je sahranio treću ženu. Pita ga prijatelj: • Lalo, ne mogu da odgonetnem ono tvoje ponašanje na sahrani?! Kad ti priđe žena - ti klimaš glavom potvrdno, a kad ti priđe muškarac - odmahuješ glavom? • Vidi, kad mi priđe žena, ona mi izjavi saučešće i ja kažem hvala, a kada mi priđe muškarac, on pita hoću li prodati kobilu, a ja kažem - neću!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda. • Šta ti nije jasno zeko? • Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja? • Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?