Imam novca

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

Pita učiteljica Pericu: • Šta se podrazumeva pod korišćenjem snage vode? Perica odgovara: • Kad mama plače i roni suze sve dok joj tata ne kupi novu haljinu!

• Čime se baviš? • Pojim stoku ... • Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ... • Ne, ja sam konobar!

Išle dve babe ulicom i naišle na šlajm. Prva kaže: • Jao, vidi broš! A druga krene da ga podigne, pa kad se razvukao, kaže: • Nije broš, nego lančić!

Šta je gore od žirafe koja ima upalu grla? • Stonoga koja ima ravne tabane.

Kako Mađari nazivaju bankomat? • Serekeš.

Vozi Mujo kamion kroz Sloveniju. Piči on tako, kad ga zaustavi policajac. Kaže policajac: • Drug, migalec Vam ne dela! Izađe Mujo van, gleda okolo i čudi se. Policajac ga spopao: • Drug, pogledajte, migalec Vam ne dela! Mujo gleda okolo sav u čudu. Opet će policajac: • Migalec Vam ne dela! Kad se Mujo prodera: • Ma, jebo te migalec, gledam gde mi je prikolica!

• I, majstore, kakve su vesti? • Ovako, imam dobru i lošu vest! • Uf, 'ajde daj prvo lošu. • Mora ceo motor da se menja! • A dobra vest je ...? • Prošla me je prehlada!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori: • Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš. A baba će na to: • Sinko, rasitni mi te krupne!

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...