VICOTEKA

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze?
• Kaže se: Hvala Bogu!

Živadinka kod doktora:
• Doktore, stvarno ne znam šta da radim, moj Milojoo traži da se u krevetu ponašam kao prostitutka!
Doktor:
• Pa, naplati mu!

Otišla devojka u crkvu da se ispovedi:
• Oče, spavala sam sa popom iz susedne parohije, da li je to greh?
• Naravno da jeste, kćeri, pa ti pripadaš ovoj parohiji.

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi:
• Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ...
• Ma dobro, a one stvari?
• A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima.
• A šta kad njoj dođe?
• Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?

Vozio se Piroćanac taksijem, iznenada otkazaše kočnice na kolima a taksista se uspaniči i povika:
• Upomoć! Upomoć! Upomoć!
Piroćanac će taksisti:
• 'Ajde bre šta se dereš, prvo zaustavi taksimetar pa onda zovi u pomoć!

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Dolazi žena i kaže mužu:
• Da znaš samo da mi je ginekolog rekao da dve nedelju neću moći da imam seks.
• A šta ti je rekao zubar?

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca:
• Gde si, šta radiš?
• Trenutno radim kao poštar.
• A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar?
• Dok ne stignu prve penzije.

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...