Upravo sam jedan razbio

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica. • Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka. • Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju? • Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Pita učiteljica decu: • Šta je to herojstvo? Javi se Perica i kaže: • Herojstvo je kad nekom spaseš život. • Bravo Perice! - kaže učiteljica. • A jesi li ti nekom spasao život? • Jesam, svom sestriću! • A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica. • Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Šta je dekolte? • Dekolte je rashladni uređaj za zagrevanje.

Šta devojke moraju znati pre veze sa starijim muškarcem? • Reanimaciju?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti: • Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad? Misli on, misli i smisli: • Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju. Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju: Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!! Mujo joj kaže: • Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti. Ona mu odgovori: Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

Izdajem sobu sa pogledom kroz prozor.

Žali se Mujo Hasi: • Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ... • Pa zameni ih – kaže Haso. • Ma, ne mogu Haso! • Što bolan. Nove su, imaš račun ... • Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona: • Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru. Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata: • A, pa kolega je već stigao ...

Svađaju se dvojica tajkuna. Kad će jedan: • Ja sam svoju diplomu platio 2000 evra i sada ćeš da me učiš ti koji si je dobio za samo 500 evra!