VICOTEKA

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica.
• Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka.
• Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Dođe Mujo u bioskop i stane u red da kupi kartu. Prodavačica ga pita:
• Šta to imate na ramenu?
• To je moja vjeverica Maja, uvek ide sa mnom. - odgovori Mujo.
• Žao mi je, - odgovori prodavačica - životinje ne smeju u bioskop!
Mujo ode do WC-a i sakrije Maju u pantalone. Zatim se vrati, kupi ulaznicu i sedne u salu, pored dve starije udovice, Senade i Fate. Počne film, a Maja počne da se žali na neudoban položaj u pantalonama. Mujo otkopča pantalone, tako da je Maja mogla da podigne glavu i gleda film.
• Fato - šapnu Senada.
• Molim - kaže Fata, potpuno zaokupljena filmom.
• Mislim da je ovaj što sedi do mene perverznjak.
• Zašto tako misliš? - upita Fata.
• Otkopčao je pantlone i izvadio ga!
• Ma, ne sekiraj se - kaže Fata koja je i dalje zaokupljeno gledala u platno - U našim godinama videli smo ih mnogo, sigurno nije ništa drugačiji od drugih. Koji santimetar više ili manje ...
• I ja sam isto tako mislila -  kaže Senada - ali ovaj jede moje kokice!

Ljubavi, mislim da ćemo se zaista odlično slagati, ... čim shvatiš da sam ja uvek u pravu.

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik:
• Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati?
• Pola tri, nastavniče.
• Dobro, Perice, sedi.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Prelepa devojka preživi brodolom i samo što nije izašla na obalu napadne je ajkula. Već se pozdravila sa životom, kada se iz šume začu:
• AAAaaaaAAAaaaa!
Tarzan skoči na ajkulu i iskasapi je. Zanosna devojka sva srećna baci mu se u naručje i poče da ga ispituje:
• Kako se snalaziš za hranu?
• Tarzan ubije, Tarzan ispeče, Tarzan pojede!
• A kako nabavljaš odeću?
• Tarzan ubije, Tarzan odere, Tarzan obuče!
• A kako se snalaziš za one stvari, mislim na seks?
• Tarzan nađe drvo sa rupom, Tarzan jebe rupu!
• Sada kad sam ja tu više ti ne treba drvo, ajde sa mnom!
Uhvati ga lepotica za ruku, odvede ga u šumu i naguzi se. Tarzan se zatrči prema njoj i iz sve snage je šutne nogom u guzicu! Jedva došavši sebi od šoka devojka ga pita:
• Tarzane, zašto si to uradio? Zar me ne želiš?
• Tarzan prvo proveri da li ima vevrica u rupi pa onda jebe!

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega.
• Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ...
• Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!