VICOTEKA

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

• Ko igra?
• Srbija i Crna Gora.
• Je l' protiv Hrvata?
• Baba, idi lezi ...

Otišao Vranjanac u Beograd i sretne Mariju Šerifović i pita je:
• Izvini momak, kude je ovde Knez Mihajlova?
Marija se okrene i kaže mu:
• Alo bre majmune, nisam ja momak.
A Vranjanac će:
• Ne ljuti se be, nesam znaja da si ženjen.

Ulazi Lala u seosku birtiju, noseći pušku, pa drekne:
• Ko je spavao sa mojom Sosom?
Sa jednog udaljenog stola začu se glas:
• Nemaš ti toliko metaka derane!

Muž se žali ženi:
• Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika!
• Kako znaš da je on, možda sam ja?
• Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Momak i devojka sede na klupi u parku. On je ljubi i dira po leđima.
• Šta tražiš tamo, pita ona?
• Sise ...
• Pa napred traži, budalo!
• Tamo sam već tražio ...!

Pošto nije mogo na vrši veliku nuždu, neki fini stariji gospodin dolazi kod doktora:
• Doktore, šta treba da uradim?
Doktor:
• Stavite 100 evra u WC šolju i pokušajte tada.
Sutradan pacijent dolazi sav srećan:
• Doktore, lakše vršim nuždu! Kako ste znali da će ova metoda uspeti?
Doktor će na to:
• Znao sam da će Vam zinuti dupe za 100 evra!