VICOTEKA

Muž se budi mamuran. Otvara oči i na stočiću ugleda čašu vode a pored dva aspirina. Na stolu pored kreveta ugleda ispeglanu odeću, zatim pogleda okolo i vidi da je cela kuća čista i pospremljena! Na stolu u kuhinji ugleda papirić gde je pisalo: "Dragi, otišla sam u kupovinu. Doručak je u rerni, sportske novine na stolu. Tvoja ženica!" Tad dođe i sin i muž ga upita šta se desilo prošle noći. Sin odgovara:
• Ah, ništa, došao si oko 3 sata ujutro, pijan k'o zemlja, sapleo si se na stepenik i razbio maminu najdražu vazu i povratio u hodniku, pa si se zaleteo u vrata i sad imaš modricu na oku!
• Kuku meni, ali reci mi zašto je sad tako sve pospremljeno i mama nije ljuta?
Sin objasni:
• Pa kad te je mama odvukla u spavaću sobu i pokušala ti skinuti pantalone, ti si rekao: "Gospođo, pustite me na miru, ja sam oženjen"!

Obećao Piroćanac sinu da će mu kupiti auto kada završi školu. Kada je dobio diplomu, sačeka ga ”Peglica”, a on krupan, jedva se smestio u auto pa pita oca:
• Je li, tatko, zašto mi nisi kupio neki veći auto?
A otac odgovara:
• Vozi sinko, vozi, će se razgazi!

Na gradilištu viče Mujo:
• Bolan, Haso, je l' u tebe metar?
• Ma jok, samo 15 santimetara!

Razgovaraju majka i ćerka:
• Mama, ... ja hoću da se udam.
• Ne može! Dva puta si se udavala.
• Ali mama ...
• Ništa 'ali mama', ne može i tačka.
• Ali mama, ... neću dugo.

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Ako si čitavog dana aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konsultuj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

Bračni par iz Pirota razgovara uz jutarnju kaficu:
• Lele Boske, znaš li šta sinoć sanja?
• Šta?
• Da si mi kupio bundu od bizon, pa ja u nju!
• E kad je sledeći put sanjaš ne zaboravi da joj metneš i naftalin!

Šta piju programeri kada ih savlada grip?
• C++ vitamin.

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.

Mujo priča Hasi:
• Došla meni tašta u goste, ja je poljubim u obraz, kad ona vrisnu!
Haso:
• Zašto, bolan? Šta joj je pa vrišti?
• A jebiga Haso, zaboravio sam izvaditi cigaru iz usta.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...