Poklon od poglavice Dva Pera

Indijanski poglavica Dva Pera šeta kroz logor i zagleda mlade Indijanke. Konačno odabere jednu skvo, odvede je u svoj vigvam i 'odradi posao'. Kada je završio, ponosno joj reče: • Ako ti se nešto dogodi za devet meseci, znaj da ti je to poklon od poglavice Dva Pera. Odgovara njemu Indijanka: • Ako počne nešto da te pecka za nekoliko dana, znaj da ti je to od 'TRIPERA'.

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća? • U Vašingtonu!

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kako plavuša pravi pekmez? • Tako što ljušti krofne!

Dolazi Piroćanac kući i zatekne ženu u krevetu sa komšijom. Istog trenutka uzme pušku i ubije ih oboje. Posle nekog vremena sude Piroćancu. Kaže mu sudija: • Pa dobro, razumem da nisi mogao da oprostiš prevaru, ali što ubi ljude? • To što me žena prevarila, to bih i oprostio, 'al što klima bila na trojku, to ne mogu da oprostim.

Koji je najprodavaniji poklon za 8. mart u Crnoj Gori? • Aparat za brijanje ...

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače: • Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam? • Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji. Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže: • A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad? • Pa nisam znala šta si nacrtô. • E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!