VICOTEKA

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori:
• Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim!
Mujo:
• `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

Šta radi Bosanac kada završi školu?
• Ide u Sloveniju da traži posao.
A šta radi Slovenac kad završi školu?
• Ide u Bosnu da traži oca.

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže:
• Da mu kupimo kožnu garnituru?
• Malo je! - ostali će u glas.
• Da mu kupimo automobil? - reče neko.
• Malo je!
• Da mu kupimo stan? - opet će neko.
• Malo je!
• A da ga pustimo da radi jednu smenu sam?
• E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo:
• Naguzi se.
Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže:
• Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

• Mama mi se preudala i novi tata me uči da plivam.
• Stvarno? Pa, kako se snalaziš?
• Odlično! Već sam naučio da se sam izvučem iz džaka ...