VICOTEKA

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Dolazi Perica iz škole i pita ga otac:
• Sine, kako si prošao u školi?
• Tata ti si fudbaler, pa ćeš me razumeti. Produžio sam ugovor sa prvim razredom na još godinu dana.

Pita Perica tatu:
• Tata, tata, a koliko košta venčanje?
• Ne znam, sine, ja svoje još uvek otplaćujem!

Ćaskaju dve glumice:
• Imam veliki problem. Večeras idem prvi put sa novim ljubavnikom na sastanak, pa ne znam šta da kažem mužu - žali se jedna!
Druga će:
• Pa, ... kaži mu istinu - ideš na probu!

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone?
• Da. Koliko si ga platio?
• Nisam ga kupio, dobio sam ga ...
• Gde bre?
• Pobedio sam u trci ...
• Koliko vas je učestvovalo?
• Pandur, vlasnik telefona i ja ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice?
• Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici:
• Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli?
• Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona.
• Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima?
• Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!