VICOTEKA

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Došao ciga kod doktora:
• Gospodin doktor, ova moja ciganka nešto nije zadovoljna kad se jebemo ...
• Što nije zadovoljna?
• Ne znam, gospodin doktor, nešto joj ne valja ...
• Pa, moraćeš nešto da promeniš u načinu na koji vodite ljubav.
• Šta da promenim, gospodin doktor?
• Pa probaj, na primer, da upališ svetlo dok to radite.
Sutradan:
• Je l’ sad bolje?
• Bolje, gospodin doktor ...
• Je l’ žena zadovoljna?
• Zadovoljna žena, al’ tek deca da vidiš što uživaju ...

Priča Mujo sa Hasom:
• Joj, bolan, ponovo mi se ide u Australiju!
• A kad si ti to bio u Australiji?
• Ma nisam, nego mi se i jučer išlo!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Ona kaže:
• Daj mi ga, skroz sam vlažna!
On joj odgovara:
• Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.

Šta kaže haker kada počne da mu slabi vid?
• Oslabila mi grafička ...

Zove Mujo Fatu telefonom:
• Alo, Fato, gde si?
• Eto me u Zvorniku na Savi.
• Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?!
• Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Nastavnik istorije drži predavanje o Tantalu. Na kraju časa upita nastavnik Pericu:
• Perice, kako ti zamišljaš Tantalove muke?
Perica objasni:
• Tantalove muke su kada se moja dva druga tuku, a ja obučen u novo odelo.

Prvog januara, ujutro, policajac je na konju sedeo ispred semafora, a pored njega se dovezao Perica na svom novom, novcatom biciklu. Policajac kaže Perici:
• Baš lep bicikl! Je l' ti to Deda Mraz doneo?
Perica odgovori:
• Da.
• Paaa, sledeće godine reci Deda Mrazu da ti stavi štop-svetla na bicikl! - reče pandur i poče Perici da piše kaznu od 1.000 dinara.
Perica uzima kaznu i, pre nego što se odvezao, kaže:
• Uzgred, baš lep konj! Da li vam je to Deda Mraz doneo?
Kao, da bi učinio Perici, pandur kaže:
• Da, da, on mi je doneo.
A Perica će:
• Sledeće godine reci Deda Mrazu da stavi kurac ispod konja, umesto iznad.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.