Jesmo li mi čistokrvni beli medvedi?

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Kaže ciga kumu: • Kume bre, nemam kuću, nemam kola, nemam ženu, nemam decu, nemam pare ... • Auuu kume, pa ti nema šta nemaš ...

Šetaju otac i sin kroz Pirot. Sin upita oca: • Tato, tato, oće mi kupiš jedan čips? • Nemo be sine, oće te posle tera na sok!

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Pošalje muž ženi čestitku za pedeseti rođendan: • Sa dvadeset si bila cvet, sa trideset čokolada, sa četrdeset šampanjac, a sada si baka! Na to mu žena odgovara: • Cvet nisi ubrao ti, čokoladu si delio sa najboljim drugom, šampanjac su pili svi, a sa babom spavaš ti!

Kaže Lala ženi: • E moja Ružo, zamisli da se zoveš Bosiljka. Dođe pop da sveti vodicu i kaže ti: Daj mi bosiljka - a ti, šta ćeš, moraš da mu daš ...

Razgovaraju dvojica prijatelja: • Pre neki dan sam predložio ženi da se igramo doktora ... • I, ... šta je bilo? • Prvo sam pred vratima čekao dva sata, a kad me je konačno pustila unutra, zakazala mi je za dva meseca! • Uuuu, jebote, i šta si uradio? • Paaa,... otišao sam i platio privatno ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita vernik sveštenika: • Da li čovek sme da se bogati na tuđim greškama? • Neee, sinko. To je greh ... • Onda mi vratite mojih 100 eura koje ste mi uzeli na venčanju pre dve godine!

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom. Vidi ga Sosa, pa ga pita: • Lalo je l' mek? • Ta mek je k'o pamuk, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče: • Vojniče, zašto kasniš? • Prase! • Kakvo, bre, prase? • Slonče! • Kakvo prase? Kakvo slonče? U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže: • Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ... • Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče? • Prase, to znači: prao se! • Aha! A slonče? • Pa, sa lončetom!