VICOTEKA

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Spava Mujo i odjednom u gluvo doba neko lupa u prozor. Probudi se on i čuje kako neko šapuće:
• Mujo, jebu tvoju Fatu.
Pogleda Mujo pored sebe, vidi Fata lepo spava, okrene se i on i opet zaspi. Posle nekog vremena opet neko lupa u prozor. Opet se Mujo probudi i čuje kako neko šapuće:
• Mujo, jebu tvoju Fatu.
Pogleda on, Fata i dalje spava. Ništa, opet on legne. Posle kratkog vremena opet ista priča, probudi se Mujo i sav besan istrči da vidi ko ga zeza. Međutim, tek što je on istrčao napolje, Haso se ušunja u kuću, uđe u njegovu sobu i navali na Fatu. Za to vreme Mujo stigne do prozora, gleda kroz njega, gleda i mrmlja:
• Au šejtana, odavde stvarno izgleda k'o da je neko jebe!

• Ajmo kod mene kući.
• Ne mogu, imam dečka.
• Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu:
• Dajte mi onu veliku sivu harmoniku.
Trgovac:
• Vi ste bubnjar, zar ne?
• Pa da, kako znate?
• To nije harmonika, nego radijator!

SMS prepiska:
• Ćao ja sam Aleksandar, sviđaš mi se, pa ono, možda i ja tebi?
• Videla sam i ja tebe, nisi moj nivo. Ćao.
• Ne brini, spustiću se ja na tvoj nivo.

Mujo ljutito govori Hasi:
• Ako misliš da si pametniji od mene, onda si stvarno glup!

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih?
• Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti?
• Ni ja isto ništa ne jebem!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga:
• Reci mi jednu poslovicu, Perice.
• Bez alata nema zanata.
• Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu.
• Pametnom je i jedna dosta!

Priča Mujo Hasi:
• Sinoć, kada sam se vraćao iz kafane, vidim na jednom ćosku, njih petorica tuku nekog jadnika. Razmišljam ja, da'l da uletim među njih ... oću, neću, oću, neću ... ma reko' ulećem i ja u tuču pa šta bude ...
Haso upita:
• I, šta je bilo?
Mujo reče:
• Šta, šta je bilo, pa ubismo ga ka' pičku ...

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!