VICOTEKA

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se!
• Odmah da mi se izviniš!
• Molim?
• Šta moliš, hoću izvinjenje!
• Za šta da ti se izvinim, aman!?
• Izvini mi se odmah!
• Pa šta sam loše uradio?!?!
• Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah!
• Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!?
• Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?!
• Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ...
• E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je:
• Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete?
• Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu.
• Pa dobro... ali zašto plačete?
• Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne!
• Pa dobro, ali šta je problem?
• A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru!
• Za ime sveta, pa zašto onda plačete?!
• Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Došao čovek na biračko mesto, da glasa. Po završenom glasanju, zatraži od ljudi iz komisije da mu daju stolicu da sedne.
• Izvolite stolicu, da li Vam je dobro, gospodine?
• Ma dobro mi je, samo hoću da sačekam oca da dođe na glasanje.
• Pa doći će Vam otac kući posle glasanja?
• On ne dolazi kući, evo ima već 10 godina jer je umro, ali redovno izlazi na izbore, pa rekoh da ga vidim ...

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

• Halo! Da li je to policija?
• Da, izvolite.
• Želim da prijavim nasilje u porodici.
• Recite.
• Baba me tera da jedem boraniju!

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.

Ko legne sa guzicom koja svrbi, budi se sa prstom koji smrdi.