Neki se žene

Neki se žene, a neki ga vade na vreme!

Ja sam odgovoran samo za ono što kažem, a ne za ono što ti shvatiš.

Ne igraj se sa ženskim srcem - jedno je. Igraj se sa ženskim sisama - dve su.

Ne kaže se "švaler iz komšiluka", nego "faktor stabilnosti u regionu".

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu: • Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu? Vaspitačica mirno odgovara: • Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

• Draga, pozvao sam direktora na večeru. • Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška. • Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak! Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče: • Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem? • Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Zašto Piroćanac ima švalerku? • Neće da troši svoju ženu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Koja je razlika između žene i švalerke? • Švalerki možeš da se žališ na ženu, a čik probaj ženi da se žališ na švalerku!

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima: • Gde ste lavovi!? Pitaju ga oni: • Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove? • Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.