VICOTEKA

Otišla seljnka na pijac da kupi kokoške:
• Daj mi četiri petla i jednu kokošku!
• Misliš, obratno, ... četiri kokoške i jednog petla?
• Ne be, neka vidi i ona malko život!

Pričaju dva Crnogorca u penziji:
• Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan?
• Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

• Ne, devojko, moja vera mi ne dozvoljava da pijem!
• Zašto? Vi ste musliman?
• Ne bre, žena mi se zove Vera i ima 120 kila ...

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru:
• Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Nemam pojma – kaže pandur.
• Voz ima dva razreda, a ti ni toliko.
Misli se pandur, pa kaže:
• Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Ne znam – kaže mladić.
• Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Šeta bakica grobljem i sretne grobara:
• Oprostite, možete li mi reći gde je parcela 64?
• Koji si moj izlazila kad ne znaš da se vratiš – odgovori joj grobar.

• Sinko, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo draga, ja sam vozač.

Prišao sam joj i odlučno rekao:
• Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem!
A onda sam čuo glas iza sebe:
• Gospodine, izađite iz izloga!

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.