VICOTEKA

Upadne lopov u kuću, stavi plavuši pištolj na glavu i pita:
• Pare ili život?
A plavuša će na to:
• Pa život već imam, ali pare bi mi dobro došle.

Dolazi muž kući sa posla i pita ženu:
• Draga, šta ima dobro za večeru?
Žena pozirajući odgovara:
• Možda ja ...
• Draga, znaš da mi je doktor zabranio da jedem masno.

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu:
• Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ?
A Lala će:
• Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Dođe pacijent kod zubara i on mu kaže:
• Sada vičite najglasnije što možete.
• Ali mene ništa ne boli.
• Znam, ali u čekaonici je gužva, a meni se žuri na utakmicu.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg:
• Moj ti je, bre Radojko, 15.
• E, Milojko, moj ti je 37.
• Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće!
Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi.
• Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti?
• Kako čime? Pa toplomerom.

Prodaje Ciga na ulici kaiševe:
• Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!

Pričaju dva Ciganina preko mobilnih telefona:
• Čuj brate, nemoj da prićaš po ciganjski, ... će nam naplatu roming!

Požali se Mujo Hasi:
• Jarane moj, propada mi firma, plata kasni a ljudi očajni ...
• A kakvi su odnosi u tvojoj firmi?
• Jarane, odnosi ko šta stigne!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele.
• Je'l da mi vidiš noge u štikli?
• Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.