VICOTEKA

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Zašto se patuljci stalno smeju dok igraju fudbal?
• Zato što ih trava golica po jajima.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Ulazi plavuša u prodavnicu i traži:
• Litar kisele vode, molim!
• Ne kaže se kisele vode nego mineralne – ispravi je prodavac.
• Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce i, molim vas, skinite taj mineralni osmeh s lica.

Žena galami na muža:
• Ja sam tebi poput Pepeljuge! Kuvam, peglam, perem, čistim ...
Muž će mirno na to:
• Pa, nisam li ti rekao da ćeš živeti kao u bajci ako se udaš za mene?

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda:
• A bre, Miko, si mi kupio kafu?
• Nisam.
• Si mi kupio šećer?
• Nisam.
• Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!