Legla mi plata

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Šta kažu kauboji kada se bore u Crnoj Gori? • Ovde ima mesta samo za jednog.

Kaže kupac prodavcu: • Dajte mi prašak protiv buva. • Za koliko? • Ne znam, nisam ih prebrojao.

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac: • Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra! • Može, kaže crnac! • Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili? • U Srbiju, čoče! • U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo? • A u Beograd, a đe bi? • Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali? • Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira! • A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac? • A, medecinu, čuj, što bi drugo! • A jeste li završili, gos’n Crnac! • A nijesam jado, nijesam! • Ta što, pobogu, gos’n crnac? • A upa sam u loše društvo!

Prodajem kuću u epicentru!

Mujo Fati šalje poruku: • Šta je to u tvojim venama što me tera tuđim ženama? A Fata odgovori: • Isto što i u tvojim mudima što me tera tuđim ljudima.

Baki stiže paket od unuka iz vojske. Otvara ona paket, kad unutra kašikara i papirić na kom piše: • Bako, ako povučeš ovu alkicu, dobiću tri dana odsustva!

Dolazi muž kući mortus pijan. Žena vidi da ne može da stoji pa ga upita: • Vidiš da se sav klatiš, pašćeš, što ne uzmeš fotelju da sedneš? • Pa, ... čekam da naiđe ... hik, ...

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu: • Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.