VICOTEKA

Malo punija gospođa stoji ispred ogledala i pita:
• Ogledalce, ogledalce, ko je najlepša žena na svetu?
Ogledalo joj odgovara:
• Pomeri se malo, ne vidim ništa od tebe!

Sede dve devojčice i igraju se u pesku, jednog dana dolazi pedofil i daje im po jednu bombonu. Sutradan isto i tako mesec dana. Na kraju kaže jedna devojčica drugoj:
• Dok nas ovaj kresne, dobićemo šećernu bolest.

SMS prepiska:
• E matori, javi se kada vidiš poruku.
• Evo me, reci.
• Nisi zaboravio da si mi dužan pare?
• Ne brate, nisam, pamtiću to do kraja života.

Pita učiteljica đake:
• Deco, da vidimo, zna li neko svetske valute?
Javi se Marko:
• Dolar!
• Bravo Marko, to je valuta SAD-a. Dalje?
Marica:
• Funta!
• Lepo Marice, to je valuta Engleske. Dalje, da li znate još neku valutu?
Perica:
• PUTA!
• Crni Perice, koja ti je to valuta, nisam nikad čula za nju.
A Perica će:
• Ima, ima u Srbiji. Evo, dođe moja sestra iz Beograda sa novom bundom i pita je baba kol'ko je dala za nju. A ona kaže: "5 PUTA"!

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Kako počinje recept za cigansku tortu?
• Ukradeš tri jaja ...

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Čovek na samrtnoj postelji kaže lekaru:
• Doktore, molim Vas da napišete da sam umro od side.
• Zašto, pobogu? - upita doktor.
• Pa, kad umrem da mi niko ne jebe ženu, a ovi što su je već jebali nek se useru od straha.

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...