Nazvaću te kasnije

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici: • Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja. • Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu. • Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako? • Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

Probudi se puna energije, spavaj sa električarom.

Dođe mali Perica kući, a otac ga pita: • Perice, jesi li uradio svih pet pitanja iz istorije? • Jesam, osim prva dva i poslednjih pet!

• Šta radiš na sobnom biciklu? • Treniram ... • Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale? • Nizbrdica je!

Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra loptom u dvorištu. Pridruži se on sinu i krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca: • Tata, a koliko su para tebi dali mama i čika Mile da se igraš dok su oni gore?

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će: • Dobar dan, profesore. Perica kaže: • Dobro veče, profesore. Jovica pita: • Zašto veče? A Perica će: • Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

• Radiš li ti nešto? • Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”! • `Ajde, kaži ti to po naški. • Dodajem alat majstoru ...

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru: • Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza? • Nemam pojma – kaže pandur. • Voz ima dva razreda, a ti ni toliko. Misli se pandur, pa kaže: • Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza? • Ne znam – kaže mladić. • Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu: • Sabrana dela Kije Kockar • Luna Đogani s` one strane ogledala • Doživljaji Zmaja od Šipova • Život i delo Željka Mitrovića • Istorija Zadruge • Razvojni put Jelene Karleuše • Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

Izašao Mujo na balkon pre spavanja da zapali još jednu, kad ugleda dvoje mladih pred ulazom u zgradu. Pipkaju se oni, pa će mala: • Jooj, nemoj po ruci, boli me nešto ... Mladić je poljubi u ruku, pa upita: • Je l' prošlo? Mala veselo odgovori: • Joj, je! Drpaju se oni još malo, pa će mala mudro: • Jooj, nešt' me zaboljela usna ... Mali se taman nagne prema njoj da je poljubi, kad će Mujo s balkona: • Je l', mali, je l' ti lečiš i hemoroide?