Nazvaću te kasnije

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori: • Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim! Mujo: • `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Pitaju Cigu šta on misli koja je najjača životinja i on odmah odgovori: • Lav! • Zašto lav? • Pa zato što je jak ko konj!

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Imao čovek lovačkog psa koji je bežao kad god bi blizu njega pukla puška. Jednom mu dođe rođak sa sela i kaže: • Daj ti meni tog psa da ga vodim na selo. Gore se stalno puca zbog svadbi, ispraćaja i drugog. Posle tri meseca, vraća rođak sa sela psa i kaže čoveku da ga je izlečio. Da bi testirao psa, čovek ga povede u lov. Kad se začuo prvi pucanj, pas zapeva: • Danas majkoooo, žeeeniš svooooga sina ...

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom: • Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina? • Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi. • Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga: • Kako je prošla operacija? Doktor odgovori: • Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu. Pacijent poče da plače, a doktor će: • Šta je bilo, što plačete? • Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!

Vidi unuk dedu kako sedi na klupi bez gaća pa ga upita: • Deko, što sediš bez gaća na klupi? • Ma pusti sinko, to je ideja ove tvoje lude babe, juče sam sedeo na klupi bez šala pa mi se ukočio vrat ...

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.