VICOTEKA

Dovodi otac sina starom mudracu. Upita mudraca:
• Možeš li podučavati mog sina?
• Mogu, ali moraćeš platiti.
• Koliko?
• 50 zlatnika!
Otac će, neprijatno iznenađen:
• Pa to je stvarno previše, za taj novac mogu kupiti konja.
• Kupi - odgovara mudrac - pa ćeš ih onda imati dva ...

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

• Ajmo kod mene kući.
• Ne mogu, imam dečka.
• Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Šta je to lokalna anestezija?
• To je kada se napiješ kod komšije!

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Sretnu se dva prijatelja:
• Je li istina da si dobio sina?
• O, naravno, i presrećan sam zbog toga!
• A supruga?
• Eee, ona još ništa ne zna ...

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara:
• Gde je stan Lukić?
• Lukići su se odselili pre dva meseca.
Vodoinstalater se počeša po glavi i reče:
• Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.