VICOTEKA

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Kineski tržni centar na Novom Beogradu, ulazim u jednu radnju, uzimam nešto sa police i prilazim da platim. Rade dve kineskinje, pitam jednu:
• Izvini, može kesa?
• Neće keca, ima muža - odbrusi mi ona!

Halo, policija?
• Da, kako Vam možemo pomoći?
• Prijavio bih komšiju Tomu, skriva marihuanu u šupi!
• Poslaćemo patrolu.
Policija dolazi kod Tome, pretresu celu šupu s drvima, rascepaju drva ne bi li našli  marihuanu, ali ništa od toga ... Uveče zvoni telefon kod Tome:
• Zdravo Tomo, jel’ došla policija?
• Jesu, jesu, došli i nacepali drva!
• Ok. E sad je red na tebe da me prijaviš, treba da mi se prekopa bašta ...

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Komšija je opet je priveo neku ribu, toliko su glasni da ne mogu da zaspim. Brojim im orgazme. Do sad su imali osam, ... računajući i moja dva.

Sreli se Mujo i Haso na nekom kanalu u Veneciji. Kaže Haso:
• Ja ovde poslom, a ti?
• Ja na medenom mesecu - odgovori Mujo.
• Ooooo! A gde ti je gospođa? - upita ponovo Haso.
• Čuj njega, gospođa ... a ko će mi pazit’ kuću? - odbrusi mu Mujo.

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka:
• Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto!
Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže:
• Dobro Radojka, izvini ...
Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu:
• Najlakše je reći izvini ...!

Šta je to vrhunac pijanstva?
• Kada ti na svadbi stigne torta, a ti pitaš kome je rođendan ...

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno.
• Gasi to govno, ubiće te promaja!