VICOTEKA

Iza svakog uspešnog vegana stoji razočarana baba.

Pitaju čoveka koji se ženio nekoliko puta:
• Od čega ti je umrla prva žena?
• Otrovala se gljivama - odgovori on.
• A druga?
• I ona se otrovala gljivama.
• A peta?
• Takođe se otrovala gljivama.
• A ova poslednja?
• E, ona je umrla od potresa mozga - nije htela da jede gljive.

Ulazi nastavnica u razred držeci pismene zadatke i ljutito kaže:
• Sram vas bilo, deco! Ja vam zadajem temu "Slavne žene sveta" a vi mi tamo pišete o Ceci i nekakvoj Ledi Gaga! Kako se nijedan nije setio da piše recimo o ... Mariji Kiri!?!
Na to se deca uzvrpolje, pogledavaju i počnu da se smeju.
• Vama je sad i smešno, sram vas bilo!
Na to se Perica odvaži, ustane i kaže:
• Nastavnice, ne zove se Marija Kiri, nego Maraja Keri!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Dolazi Mujo kući i vodi ovcu na uzici. Gleda ga Fata i ne može da veruje.
• Vidiš – kaže Mujo – šta ja moram da jebem zato što tebe stalno boli glava!
• Ali, Mujo ... – pokuša Fata da kaže nešto.
Mujo je pogleda i reče:
• Ne govorim, bolan, tebi, već njoj!

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa.
• Molim?
• Povodom oglasa!
• Ponovite, ko je to?
• ZOVEM POVODOM OGLASA!
• Oglasa?
• DA!
• Kakvog oglasa?
• Pa, prodajete slušni aparat ...
• Kakav aparat?
• SLUŠNI!
• A to, ... pa, prodala sam ga.

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže:
• Ja ću njemu da pokažem!
Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče:
• Vojniče, imam posao za tebe.
Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku:
• Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu.
Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže:
• Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Žali se student cimeru:
• Poslao sam ocu telegram da mi hitno pošalje novac jer sam na ulici.
• I šta je odgovorio?
• Sine, čuvaj se automobila!

Prodajem Fiću u delovima. Delovi se mogu videti na putu od Novog Sada do Beograda.

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.