VICOTEKA

Nakon dugo vremena sretnu se dve debeljuškaste prijateljice:
• Nikako da izađem na kraj sa kilažom, – požali se jedna - Ma, šta sve nisam pokušala: gladovanje, akupunktura, dijete ...
• Meni su preporučili jahanje, – kaže druga.
• Ma nemoj, je li uspelo?
• I te kako. Kobila koju sam jahala smršala je 20 kg.

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže:
• Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć!
A Mujo reče:
• Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl!
Fata:
• Pa bio je već.
Mujo:
• I, jel se dugo zadržao?
Fata:
• Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere:
• Ima li doktora u autobusu?
Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže:
• Ja sam doktor, kome treba pomoć?
Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče:
• Bolest, tri slova ...

Zaustavi policajac vozača:
• Dobro veče, vaše isprave molim!
• Nemam dozvolu ...
• Nemate? Kako nemate? Pa, kako vozite bez dozvole?
• Šta je vama, oduzeli ste mi je prošli put, šta vi mislite, da ja imam hiljadu dozvola?!

Dečji biseri:
• Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
• Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo!
• Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva.
• Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo.
• Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire.
• Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj.
• Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili.
• Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko.
• Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.
• Breskva je kao jabuka sa tepihom.
• Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir.
• Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi.
• Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar.
• Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje.
• Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao:
• Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno?
Na to će Fata:
• Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Stoji Perica sa sestrom na stanici i čeka autobus. Pošto ga dugo nije bilo, Perica reče:
• Gde je, bre, ta autobus?!
Sestra mu odgovori:
• Nije ta, nego taj!
• A otkud ti znaš, nisi mu valjda gledala pod točkove?!