VICOTEKA

Učiteljica pita đake:
• Koji se deo ljudskog tela uveća deset puta ako se stimuliše?
Sva deca ćute. Milica šapne Ivani:
• Ako kažem roditeljima šta ova pita, jako će se iznervirati!
Učiteljica ponovi pitanje. Milica kaže malo glasnije:
• Ako ovo dođe do direktora, izbaciće je iz škole!
Mali Perica digne ruku.
• Kaži, Perice - učiteljica će.
• Zenica oka.
• Tačno. Tako je, Perice. A ti, Milice: prvo, ako kažem tvojim roditeljima kako ti razmišljaš, stvarno će se iznervirati, drugo - nisi uradila domaći zadatak i naučila gradivo, a treće - kad narasteš, strašno ćeš se razočarati!

Današnji ljudi su stvarno neverovatni! Danas sam bio u crkvi i video čoveka kako pali cigaretu od plamen sveće. Toliko sam bio šokiran da sam ispustio flašu piva.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Zaboleo Cigu stomak pa ode on kod doktora. Opipava mu doktor stomak, pa pita:
• Kakva ti je velika nužda?
• Velika brate, velika, da nije ne bih ni došao.
• Ne pitam te to, nego kakva ti je stolica?
• Drvena, a i stara, vala propala skroz.
• Ama, čoveče, razumeš li ti mene, koliko puta ideš napolje?
• Od kada svane i ne ulazim u kuću do večeri.
• Govno, Cigo, kakvo ti je govno?
• Eee, gospon doktor, to još nisam probao.

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Doktori u viziti. Prolazeći pored kreveta jednog starijeg pacijenta, glavni doktor upita nadležnu sestru:
• Kako nam je danas deda Đuro?
• Bolje, jutros je progovorio - odgovori ona.
• Šta je rekao?
• Rekao je da mu nije dobro!

Trči Fata, nosi sina na rukama i kuka:
• Mujo, Mujo! Šta da radim? Mali progutao metak!
Mujo se baci u stranu i drekne:
• Ne okreći ga prema meni, jeb'o ti on mater!

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru:
• Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde.
Sin je odgovorio:
• Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje!
Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu:
• Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde.

Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

• Jesi li rekla mami kuda ideš i s kim ćeš biti? - pita momak devojku grleći je  u parku.
• Nisam. Moja mama nije radoznala žena, ali za razliku od nje, muž mi je baš ljubomoran.