VICOTEKA

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se!
• Odmah da mi se izviniš!
• Molim?
• Šta moliš, hoću izvinjenje!
• Za šta da ti se izvinim, aman!?
• Izvini mi se odmah!
• Pa šta sam loše uradio?!?!
• Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah!
• Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!?
• Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?!
• Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ...
• E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja?
• Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe?
• Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!

Kaže Fata Muji:
• Ako pogodiš koliko imam godina, poklanjam ti jednu divnu, nezaboravnu noć!
Mujo:
• Ovako ... po svilenkastoj kosi - 19, po toj baršunastoj koži - 18, po zanosnom, zategnutom telu - 17 ...
• Mujo, laskavče stari, grešiš, ali ipak ...
• Ne prekidaj me dok sabiram!

Izveo Piroćanac devojku u grad i prođu pored pekare. Devojka reče:
• Kako ovde lepo miriše!
• Hoćeš da prođemo još jednom? - upita Piroćanac.

Kaže kupac prodavcu:
• Dajte mi prašak protiv buva.
• Za koliko?
• Ne znam, nisam ih prebrojao.

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Počne da se otkopčava i opet krene:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Kad će deda na to:
• Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Deca su nasledna. Ako ih tvoji roditelji nisu imali, verojatno nećeš ni ti.

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!