VICOTEKA

O kondomima mogu da kažem samo jedno - ni viršla se ne jede u celofanu!

Popeo se Perica na drvo i jede bananu. Došli drugovi pa mu kažu:
• Perice, majmuni su odavno sišli sa drveta!
• Vidim! - reče Perica.

Došao čovek kod popa i moli ga da sahrane njegovu mačku po pravoslavnim običajima. Pop mu odbrusi:
• Ti bre, nisi normalan, ne radimo sa životinjama!
• Pa dobro, da li mogu kod vašeg katoličkog kolege da to završim? Mnogo mi znači, dao bih 3000 eur ...
A pop će na to:
• Pa, idi u pizdu materinu, što ne kažeš da je krštena?

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64.
Prodavac:
• Baš mora na 64 ?!
Ciga:
• Mora!
Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio.
Prodavac:
• Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64.
Ciga:
• Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka.
Prodavac:
• Pa?
Ciga:
• Pa pomnoži!

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Momak i devojka sede na klupi u parku. On je ljubi i dira po leđima.
• Šta tražiš tamo, pita ona?
• Sise ...
• Pa napred traži, budalo!
• Tamo sam već tražio ...!

Zet pita doktora za taštino zdravlje:
• Doktore, šta joj je?
Doktor odgovara:
• Ono najgore.
• Pa recite mi!
• Nije joj ništa!

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Sedi Mujo na WC šolji, sere i napreže se:
• UUUUU, MMMMMM, UFFFFF!
Kad odjednom nestane struje i Mujo počne da se dere:
• AAAAA! Upomoć! AAAAAA!!
Fata se uplaši pa dođe u WC sa svećom i pita:
• Mujo, srećo, šta ti je, što se dereš?
Na to će Mujo:
• Uff dobro je, a ja mislio ispale mi oči.

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...