VICOTEKA

Pita učiteljica malog Cigu:
• Ti se kupaš. Koje je to vreme?
Ciga:
• Nepostojeće!

Šta je to ljubav?
• To je kada on odvaja rakiju od usta da bi njoj stavljao obloge!

Šta se dobije kada se ukrste aždaja i pile?
• Pečeno pile!

Polagao Ciga vozački, instruktor pokaže Cigi znak STOP i pita Cigu kakav je to znak? A Ciga će njemu:
• Aluminijski, gazda, aluminijski.

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Postoje dve vrste žena: DOBRE i MNOOOGO dobre žene.
• DOBRE žene imaju: dobro D, male P i mogu lepo da drže K, pri čemu je D - domaćinstvo, P - potrebe, a K - kuhinja ... a to što ste vi pomislili, ... to su MNOOOGO dobre žene.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.