Mešam malter

Sreću se kolege sa fakulteta neposredno pre diplomiranja, pa će prvi: • Ima li šanse da nađeš posao? • Već jesam! • A gde radiš? • U jednom mešovitom preduzeću! • A šta radiš? • Mešam malter ...

Kopaju Mujo i Fata krompir, pa Muji pukne drška od motike. Kaže mu Fata: • Bolan, idi kod Hase i pozajmi motiku, dok ovu našu ne opravimo. Ode Mujo i razmišlja usput: "Doći ću kod Hase, on će mi dati motiku i reći da pazim da je ne polomim kao i moju. Ja, kak'i sam baksuz, ima da je slomim, a Haso, kak'i je baksuz, ima da me tuži i završićemo na sudu. Ja, kak'i sam ludak, ima da mu svašta kažem na sudu i da ga mlatnem, pa ću zaglaviti zatvor ..." U tom trenutku, stiže on pred Hasinu kuću, izlazi Haso i pita ga: • Mujo, jarane, kojim dobrom? A Mujo će, kao iz topa: • Ma nosi se u pizdu materinu i ti i tvoja motika!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Šta je zajedničko panduru i psu? • Oboje te gledaju kao da te razumeju!

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao: • Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno? Na to će Fata: • Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Pita momak devojku: • 'Oćeš se tucamo? • Što si tako vulgaran, seljačino jedna? • Ok, hoćeš li da nasumično udaramo dva skuvana i ofarbana embriona od kokoške dok ne pukne krečnjačka ljuska?

Dođe devojčica sa ocem u berbernicu. Stane nasuprot berberske stolice, jedući pizzu, dok joj se otac šišao. Berberin se nasmeši i kaže joj: • Dušo, imaćeš dlake po pizzi. • Znam, znam, dobiću i sise - odgovori ona.

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže: • Ja verujem u broj sedam. Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori: • Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam. Na to svi oduševljeno viknu: • I šta, ... bio je prvi? Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu: • Ne, ... bio je sedmi.