Ja sam Lala

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti: • Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih! Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara: • Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem. Ništa se ne desava! On opet: • Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem. Opet se ništa ne dešava! On opet: • Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem. Tek odjednom začu se glas iz žbunja: • Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Vraća se Crnogorac sa nekog evropskog sastanka na Lovćen da ispriča ostalima kako je bilo i šta ima novo u Evropi: • Eto, vala, u Evropi ništa novo, nego smo pili nešto što se zove kafa. Ostali ga pitaju: • A jesi li znao da piješ to? Da nas nijesi obrukao? • Ne ja, vala! Svi su popili jedva po jednu, a ja dvije, i to ukap!

Raspravljaju dvojica seljaka koliko je ko napredovao u svetu u vezi tehnike. Jedan kaže: • Jesi li čuo kakve radare i uređaje imaju Amerikanci? Mogu da prisluškuju i fataju pola sveta. A tek Rusi, mogu skoro ceo svet da fataju. • Nije to ništa - kaže drugi - Kod men u selu ima jedna lampa na raskrsnice i kad ona crkne, fata ko koga stigne.

Kapetan prekookeanskog broda dobija telegram i obraća se putnicima: • Dragi putnici, stigla je jedna dobra i jedna loša vest. Šta želite prvo da čujete? • Hoćemo prvo dobru vest! • Film o nama dobiće 11 Oskara ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ: • Nazdravlje!

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?! • Pa, dobro si pogodio. • Stvarno? ... Znao sam. • A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita: • Šta ti je, što si tužan? • Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio. • A šta to nisi uradio? • Domaći.

Sin pita majku: • Mama, šta se radi s automobilom koji više ne može da se vozi? • E, sine moj, onda ga neko proda tvom tati!

• Šta radiš? • Ništa. • Pa to si i juče radila?! • Nisam završila ...

Sede baba i deda i večeraju. Kaže baba: • Što mi je nešto toplo oko srca. A deda će: • Pa naravno kad ti je sisa upala u supu.