VICOTEKA

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada:
• Doktore treba mi neki dan bolovanja.
• Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ...
• Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu.
• Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra.
U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ...
• Šta čekaš, ulazi i svlači se!
Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita :
• Pa zar se još nisi još skinuo?
• Evo odah.
Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu:
• Šta se držiš za đoku?!
• Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče:
• E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja!
Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita:
• Kog si vraga to radio?
• Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama!
• Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda.
• Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti?
• Pa, sa partizanima.

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje:
1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro.
2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Uhvatio Mujo Fatu sa Hasom u krevetu pa zagalami:
• Fato, šta radite ti i Haso u našem krevetu?
• Haso ti je egzorcist, isteruje đavola iz mene!
• A kako je znao da te spopao?
• Mala me stalno svrbila.
• Onda sam i ja najebao!
• Zašto?
• Stalno me svrbe jaja!
• Pa počeši se!
• Ne pada mi na pamet!
• Zašto?
• Vidi kako me Haso gleda!

Postoje tri vrste ljudi. Oni koji znaju da broje i oni koji ne znaju da broje.

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.

Šta je to depresija:
• Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Pacijent se žali doktoru:
• Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam?
Doktor:
• Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

Kako je nastao bar-kod?
• Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka:
• Koliko brzo može da ide?
A seljak mu kaže:
• Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80.
• Kako znaš kad nemaš kilometar sat?
• Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.