VICOTEKA

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Zašto Piroćanac, koji se upravo dovezao na parking, sebi reže nogu testerom?
• Zato što tamo stoji natpis: Besplatan parking za invalide!

Upala vojska u neko selo i sve redom pali, pljačka, ubija, siluje žene. Tako upadnu u jednu kuću gde žive baba i deda i hoće da siluju babu. Deda klekne i kaže:
• Nemojte deco ako za Boga znate!
A baba će:
• Ćuti deda, zna vojska šta radi!

Najnovija vest : Na sajmu knjiga u Sarajevu prodato 24.956 ćevapa.

Dve babe pričaju o unucima. Jedna kaže drugoj:
• Moj je unuk skroz pošizeo. Cele noći sedi pred kompjuterom, kuca po tastaturi, pa nešto priča kompjuteru i telefon nikad nije slobodan. Ništa neće biti od njega.
Na to druga baba kaže:
• Moj unuk će biti lekar ili pilot.
• Otkud znaš? - pita druga baba.
• Pa kad god uđem u njegovu sobu špricevi na sve strane, a on viče baba 'ajde da letimo.

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji:
• Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna.
• Ne znam šta?
• Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ...
• I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga.
• Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita:
• Šta ti je, što si tužan?
• Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio.
• A šta to nisi uradio?
• Domaći.