VICOTEKA

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu:
• Gde si bre, nisam te videla sto godina?!
• Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu.
• Opaaa, Grčka, ima se, može se!

Kako Piroćanac hrani kokoške?
• Prospe im po zemlji pšenicu, pa odozgo stavi staklo.

• Žao mi je - reče doktor - ali, ostalo vam je samo devet ...
Pacijent prekinu doktora:
• Čega devet, doktore? Godina, meseci, dana?!
Doktor poče da odbrojava:
• Devet, osam, sedam, ...

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Vraća se Crnogorka kući od doktora koji joj je rekao da ima još 10 sati života i kaže ona mužu:
• Hajde da vodimo ljubav cele noći.
• Ne ja, boga mi. Lako je tebi, ti sutra nećeš ustajati.

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže:
• Ajde deco doručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Posle nekog vremena opet majka:
• Ajde deco ručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Uveče majka:
• Ajde deco večera.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Piroćanac:
• Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Postave Muju u vojsci da bude kuvar. Malo, malo, pa ga drugovi zajebavaju. Dojadilo to njemu, ali posle nekog vremena i njima, pa dođu oni pred Muju da se izmire:
• Znaš šta, Mujo, evo od danas te nećemo više zajebavati!
A, Mujo će njima:
• Vala, tako i treba. A neću ni ja vama više pišati u čorbu!

Ruski arheolozi iskopali telefonski kabl star hiljadu godina i zaključili da je još tada u Rusiji moglo da se telefonira.
Američki arheolozi pronašli optički kabl star dve hiljade godina i zaključili da je još tada u Americi postojao internet.
Čuli to crnogorski arheolozi pa počeše i oni da kopaju neku rupetinu na Cetinju. Pošto nijesu ništa našli, zaključili su da su još prije 5.000 godina Crnogorci imali mobilne telefone!

Umro Ciga i otišao na nebo, tamo ga Sveti Petar pita:
• Cigo, hoćeš li u raj ili u pakao?
A Ciga odgovara:
• Kume, ako može, ja bih u Beč!