VICOTEKA

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane".
• Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!

Ulazi hrvat u kafanu u Sarajevu:
• Molim vas jednu kavu!
• Nema!
• Kako nema, pa šta piju svi ovi ljudi?!
Piju kahvu!
• Pa zar to nije isto?!
• Jel' isto da ja tvoju zenu POVALIM il POHVALIM?!

Živadinka tepa Milašinu:
• Sladak si mi kad si pijan ...
Milašin odgovara:
• I ti si meni slatka kad sam pijan ...

Kaže Perica mami:
• Mama, tata je opet pijan.
• A otkud ti to znaš?
• Pa, eno ga, brije ogledalo.

Kaže Fata Muji:
• Ako pogodiš koliko imam godina, poklanjam ti jednu divnu, nezaboravnu noć!
Mujo:
• Ovako ... po svilenkastoj kosi - 19, po toj baršunastoj koži - 18, po zanosnom, zategnutom telu - 17 ...
• Mujo, laskavče stari, grešiš, ali ipak ...
• Ne prekidaj me dok sabiram!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Razgovaraju dva 'solunca':
• Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ...
• Pa jes', tako je bilo ...
• A je l' bi mogao sad to da uradiš?
• Ma jok. Otkazale ruke.

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita:
• Bolan Mujo, što plačeš?
• Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu.
Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze.
• A što ti plačeš?
• Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.