VICOTEKA

Pričaju dva šeika:
• Mnogo volim sportski tip žena.
• I ja. Juče sam se oženio odbojkaškom reprezentacijom.

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata?
• Zato što nema muda.

Imam nešto na šta žene padaju, ... neočišćen led ispred kapije.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je:
• Gospođo, poznajete li me?
• Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ...
Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje:
• A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca?
• Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ...
Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče:
• Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Neke zemlje su primat dale demokratiji, mi smo demokratiju dali primatima.

Sede Mujo i Fata u autu na usamljenom parkiralištu. Mujo pita:
• Nego, reci bona šta ti misliš o situaciji u Iraku?
Fata odbrusi:
• Ma, jebe mi se!
Mujo, sav srećan:
• Odlično, i meni, samo ... nisam znao kako da te pitam!

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.