Zašto premijer plače

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Razgovara majka sa sinom Zemuncem: • Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu! • Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Pita Mujo Fatu: • Bona Fato, kako ono da je kod Hase kosa onako gusta i sjajna? • Pa on kosu maže jajima - objašnjava Fata. • Vidi ti njega! Nisam znao da je takav akrobata - začudi se Mujo.

Kaže jedan Crnogorac drugom: • Danas sam radio! A drugi će na to: • Ma nemoj, a đe ti je antena?

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Razgovaraju dve komšinice: • Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana? • A, to je student četvrte godine medicine ... • Redovan? • Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici: • Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli? • Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona. • Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima? • Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Baba kaže dedi: • Deda, idem malo da se prošetam, da li da obučem brus? Deda: • Obuci, blato je ...

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče: • Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ... • To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao! • Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže: • Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi mu kažu: • Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš. Otišao đavolćić u Englesku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi njemu kažu: • Idi u Nemačku, tamo ti se krade. Ode đavolćić u Nemačku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Nemci će njemu: • Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš. Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!