VICOTEKA

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

U kući mi samo TV radi, ... svi ostali su na birou.

Kako Haso prevodi skraćenicu DNK?
• Da nije komšijino?

Na samrti, muž kaže svojoj ženi:
• Brzo mi dovedi popa koji nas je venčao.
• A zašto baš njega?
• Želim da mu oprostim.

Ulazi plavuša u apoteku i pita:
• Dobar dan, da li imate bromazepam?
• Da, a da li imate recept?
• Da imam recept, pravila bih ga sama!

Na nekoj reci, na jednoj obali je bio meda koji je jeo kupine a na drugoj zeka. Zeka:
• Ej medo, dođi da vidiš šta sam ja video!
• Ma ne mogu, zeko, jedem.
• Ma dođi kad ti kažem, iznenadićeš se!
• Neću! - odbrusi mu meda.
Ali zeka i dalje navaljuje i meda popizdi pa reši da ipak ode kod zeke. Uđe u vodu i zamalo se ne udavi. Kad je došao kod zeke, zeka mu kaže:
• Ej medo, vidi koliko na onoj drugoj strani ima kupina!

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže:
• Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim.
• Nemoj tako - kaže zec.
• Jok, ti ćeš - kaže vepar.
• Ja sam čarobni zec!
• Šta to mene boli đoka?
• Pa, ispuniću ti tri želje.
• Crkni.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...