Zašto premijer plače

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Fata je imala ljubavnu aferu sa Mujom. Mujo ju je svakodnevno posećivao, dok jednog dana nisu začuli auto koji se zaustavio u dvorištu. Fata skoči iz kreveta, pogleda kroz prozor i poviče: • Bože, moj muž se ranije vratio sa puta! Mujo, odmah skači kroz prozor na ulicu i nestani! Mujo pogleda kroz prozor i reče: • Ne mogu, Fato. Pa vidiš da pada kiša! Fata se u očaju uhvati za glavu i krikne: • Mujo, ako nas moj muž zatekne, oboje će nas ubiti! Mujo iskoči iz kreveta, zgrabi svoju odeću, skoči kroz prozor na ulicu i nađe se u grupi maratonaca, koji su baš tog trena trčali pokraj Fatine kuće. Da bi prikrio svoj trag, Mujo im se pridruži. Nakon nekog vremena Muji se približi prvi maratonac i upita: • Kolega, da li maraton uvek trčiš go? Mujo: • Uvek. Tako je ugodno osetiti strujanje vetra dok sam go, i tako bolje osećam povezanost sa prirodom. Nakon nekog vremena Muji se približi drugi maratonac i upita: • Kolega, da li uvek trčiš maraton sa odećom ispod pazuha? Mujo: • Uvek. Tako praktično je imati odeću pri sebi. Kada stignem na cilj, mogu se odmah obući, sesti u auto i odvesti kući. Nakon nekog vremena Muji se približi treći maratonac i upita: • Kolega, da li uvek trčiš maraton sa kondomom na kurcu? Mujo: • Ne uvek, samo ako pada kiša.

Kaže Perica Jovici: • Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para. • Tako dobro sviraš? • Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne: • Pa zašto ne gledaš kud ideš? Drugi odgovori: • A što ti ne ideš gde gledaš?

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame. • Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Sretnu se dva prijatelja: • Je li istina da si dobio sina? • O, naravno, i presrećan sam zbog toga! • A supruga? • Eee, ona još ništa ne zna ...

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega: • Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića? • Ne, šta se desilo? • Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe! • Ufff, ... Moglo je biti i gore! • Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?! • Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom: • Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina? • Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi. • Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Zaposlila se plavuša kao čistačica u nekom velikom tržnom centru. Šef joj na odlasku kaže: • Nemojte zaboraviti da očistite i pod u liftu! • A, je l' na svakom spratu?

Kada mi je dosadno, ja perem prozore ... baš me briga šta drugi ljudi u autobusu misle!