VICOTEKA

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Ide Isus Hrist parkom i naiđe na hipika koji puši travu pa mu se obrati:
• Dobri čoveče, zašto pušiš? Pušenje je štetno za zdravlje, dobićeš rak pluća.
• Ali ovo nisu obične cigarete, ovo je vutra i odlična je, probaj!
• Neću, ne pušim, a i ti prestani.
• Ali kažem ti, dobra je, probaj.
• Ne, ne.
• Ma samo se opusti i probaj, duni jednom.
I da ne uvredi dečka, da pokaže kako je učtiv, Isus pristane i dune par puta. Onda se seti da se nisu upoznali i predstavi se dečku:
• Izvini, nisam se predstavio, ja sam Isus Hrist.
• Jesam li ti rekao da je vutra odlična!

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja!
P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Protiv ptičjeg gripa najbolje je:
• Ne družiti se sa kokama
• Ne dirati patku rukama i ne prinositi je ustima
• Ne ljubiti čavku
• Izbegavati ševu

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Bila ja u Makedoniji neki dan, kupovala sladoled i onaj me pita:
• Koliko sakaš da ti ga natreskam?
Ja pobegla, nisam ni kupila sladoled.

Lovac opazi medveda, nanišani i ... BANG! ... i promaši! Dolazi meda, pogleda ga:
• Reci sad šta da ti radim? Da te ubijem ili da te jebem?
• Pa, bolje me jebi, bar ću ostati živ.
Izjebe ga meda, okrene se, krene kad ... BANG! ... Lovac opet promašio.
• Pa, šta ćemo sad!?
• Pa, jebi me!
Meda ga opet pojebe, pa krene tri koraka, kad opet ... BANG! Promašaj! Meda sav iznerviran vrati se:
• Pa dobro, jesi li ti lovac ili peder?

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Kako se zove medved koji je trenirao Kung Fu?
• Griz Li.