Zašto premijer plače

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Ej dečko! • Briši, imam devojku ... • Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Molio Ciga Ciganku da mu da malo, a ona se nećka. Posle dugog uveravanja kaže on njoj: • Ajde, daj mi malo, daću ti mobilni. Razmišlja Ciganka i na kraju popusti, ipak je mobilni u pitanju. Posle završenog posla kaže Ciganka: • Ajde sada, daj mi mobilni. • Ma nema problema - reče Ciga - Piši: 062 ...

Vašar je, a mali Piroćanac traži koji dinar da se provoza na ringišpilu, a otac će na to: • Kuj će ti to andrak, Zemlja se i onako za džaba vrti.

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže: • Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100. Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će: • ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata: • Šta je? • Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda? • Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija? • Ama nije, no se primiče!

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice? • Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!

Pandur zaustavi vozača i kaže: • Ja tebi četvrti put vičem da ti nešto curi iz kola! Vozač će na to: • A ja tebi opet kažem da je ovo cisterna za pranje puteva!

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Svađaju se tenk i automobil Fića. Kaže tenk: • Ajde ćuti Fićo, pogledaj se kakav si, sav mali, zbudžen, a što je najgore - nosiš motor u guzici. Na to će Fića: • E, ajd ne loži se, bolje motor u guzici, nego kurac na glavi!