VICOTEKA

Razočarao se Milorad u život, pa krenu on tako na Moravu da se obesi. Prebaci on konopac preko grane koja je visila nad rekom, namaknu ga na vrat i skoči u reku. Kad, eto ti vraga, grana puče, on upade u vodu i poče da se davi. Jedva se on iskobelja iz vode i povika:
• Džaba ti bešenje, zamal` da se udavim!

Bio Ciga i imao tri deteta. Dva su bila krupna a treće sitno. Kad je Ciga bio na samrti, pita ženu:
• Je li ženo, kaži mi iskreno, je l' ovo treće dete moje?
Žena se zakune i reče da je njegovo. Kad je Ciga umro, žena mu okrete leđa pa reče:
• Dobro da me ne pita za prva dva ...

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu.
• Dvadeset eura - kaže ona.
• A kakva je to biljka?
• To je biljka iz porodice kaktusa.
• E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Šta je to peh?
• To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Prodajem kuću u epicentru!

Pričaju dve žene i jedna kaže:
• Ja sam, kad sam bila mala, držala bubamaru i pitala je: Bubamaro, bubamaro, pokaži mi put gde ću se udati? - i bubamara odleti na stranu gde sam se udala.
Druga će na to:
• Ja kad sam pitala bubamaru, ona se okrenula na leđa, digla noge i krepala!

Šetali matorci uobičajeno Kalemegdanom i u neko doba sretnu se baba i deda i zaljube se na prvi pogled. Kako im se žurilo, odluče da se odmah venčaju. Taman su našli kumove i stigli pred matičara, kad baba veli:
• Moram pre venčanja da ti otkrijem jednu tajnu: Znaš, ja dole nemam ni jednu dlaku.
• Ma, ne sekiraj se ništa, - veli deda, - dok se meni digne, tebi će dlake da porastu.

Razgovor negde u Pirotu:
• Kupi, bre, ovaj losion za kosu! - ubeđuje prodavac Piroćanca.
• Ma, kuj će mi andrak!?
• Je l' vidiš da si ćelav, trebaće ti.
• Ih, kad bi to tako moglo ... - bio je nepoverljiv ovaj.
• A je l' vidiš onu prodavačicu od preko puta? - upita ga prodavac.
• Vidim, kako da ne vidim!
• Je l' vidiš kol'ke brke ima?
• Vidim ...
• E toj su joj izrasli kad je onomad zubima otvorila ovaj zatvarač!