VICOTEKA

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Profesor filozofije drži predavanje studentima:
• Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju.
• Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student.
• Sto posto! - odgovori profesor.

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Krenuo danas neki lik da me odžepari u busu, a ja ga pitam:
• Je l' možeš da me sačekaš do prvog?

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima:
• Gde ste lavovi!?
Pitaju ga oni:
• Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove?
• Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.

Pošao Piroćanac kod komšije na kafu pa pred kućom povika:
• Komšijo, jesi li kući?
• Nisam - odgovori ovaj iz kuće.
• Kako nisi, pa opanci su ti tu?
• Otiš'o sam bos!