VICOTEKA

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Nađe se Fata ujutro na kafi s prijateljicama i nakon nekog vremena jedna skupi hrabrosti i upita je:
• Fato, bona, priča se po komšiluku da si se neki dan celo jutro jebala sa nekim klošarom?
Fata mirno odgovara:
• Jesam, i ... ?
Prijateljice se pogledaju i jedna reče:
• Pa dobro, zašto?
Fata se nasmeje i kaže:
• Pa došao čovek i pristojno pitao mogu li da mu dam sve ono što Mujo ne upotrebljava ...

Snaja i svekrva treba da pređu reku, pa svekrva reče:
• Idi ti prva preko reke, pa ako je voda duboka i brza, ti si mlađa i jača, pa ćeš lakše da pređeš.
Na to će snaja:
• Bolje ti nano, idi prva, ja sam mlađa i brža pa ću pre kući da javim.

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Šta je dekolte?
• Dekolte je rashladni uređaj za zagrevanje.

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

Fata se hvalila prijateljicama kako je smršala 5kg.
• Kako? - pitaju je.
• Mrkva, luk, krompiri, blitva ...
• Kuvala ili pržila? - zapitaju one.
• Kopala, ba.

Toliko je hladno da i Šaban Šaulić ponovo nosi periku!

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h.
Policajac započinje razgovor:
• Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara.
Vozač odgovara:
• Ali ja poznajem vašeg načelnika.
• U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara!
• Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom!
• Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara?
• Ali mi smo kućni prijatelji!
• Pa pozovite ga telefonom!
Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan.
Policajac nastavlja:
• I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.