VICOTEKA

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Ciga zabrinut dolazi kod doktora:
• Šta da radim, doktore, ne diže mi se na moju Milevu?
• Pošalji je sutra kod mene - kaže doktor - pa da vidim šta mogu da uradim.
Sutradan, kad je Mileva došla u ordinaciju, doktor joj kaže da se skine, pa da prošeta po sobi, a zatim da legne. Kad je Mileva to uradila, doktor joj reče:
• U redu, idite i recite Cigi da dođe.
Kad je Ciga došao, lekar mu saopšti:
• Cigo, ne brini, sa tobom je sve u redu, ni meni se ne diže na tvoju Milevu!

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Idu dva pandura na posao i jedan pita drugog:
• Hoćemo li autobusom ili ćemo peške?
Tek će drugi:
• Šta pre naiđe.

Dan posle udaje ćerke, otac reče ženi:
• Eee boga mi, trebalo je da naučimo da igramo šah.
• Zašto?
• Pa, vidiš da smo dali damu za konja.

Pita mala zmija mamu zmiju:
• Mama, jesmo mi otrovne zmije?
• Jesmo!
• A jesmo li jako otrovne?
• Jesmo, jako smo otrovne!
• Au, a ja se ugrizla za jezik!

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

Nakon odgovaranja pita student profesora:
• Za koliko sam odgovorio, profesore?
• Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Ko se na "volim te" opeče, i u "sviđaš mi se" duva!