VICOTEKA

Šta peva mali ciga kad ga majka kupa?
• Ne pomažeee voda majkooo ...

Dođe Mujo kući uveče pijan k'o letva, i zavuče se pored Fate koja je već spavala. Kad se probudio video je čudnog čoveka kako stoji pored kreveta noseći dugu belu haljinu.
• Ko si ti? - upita Mujo.
• Ja sam Sveti Petar!
• Jel' to znači da sam ja mrtav?
• Da!
• Ali, imam još toliko razloga za život, nisam se oprostio od porodice ... Moraš me poslati nazad i to odmah.
• Možeš se reinkarnirati, ali postoji kvaka. Mogu te poslati nazad ali samo kao psa ili kao kokošku.
• Onda bolje kao kokošku pošto znam da ima farma odmah blizu moje kuće.
Sveti Petar pljesne rukama, pojavi se svetlost i Mujo se nađe prekriven perjem kako kljuca okolo po dvorištu. Dođe petao do njega i pita Muju:
• Šta, znači, ti si nova ovde, jel' uživaš prvi dan ovde?
• Da, super je, ali imam čudan osećaj iznutra - kao da ću eksplodirati.
• Ma nije to ništa. Nemoj mi reći da nikad nisi snela jaje? Ako nisi, samo se opusti i pusti da sve ide svojim tokom.
I Mujo se opusti i posle par trenutaka izleti jaje. I obuzme Muju milina jer je po prvi put osetio materinstvo. Kad je sneo drugo jaje, obuzeo ga talas emocija i znao je da je reinkarnacija u kokošku nešto najbolje u životu što mu se moglo desiti ... ikada!!! Osećaj je bio fenomenalan i taman kad je hteo da snese i treće jaje oseti udarac u potiljak i čuje Fatu kako viče:
• Probudi se, pička ti materina pijana, sereš po krevetu ...

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Kada mediji objave da je neko ubijen zbog neraščišćenih računa, ja pomislim da su ga roknuli ovi iz elektrodistribucije!

Kako počinje recept za cigansku tortu?
• Ukradeš tri jaja ...

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

U pola noći:
• Pa gde si sad pošla?
• Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla.
• Aha, ponesi i meni jedno parče!

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali:
• Šta je, medo, što se smeješ?
Meda će:
• Ala je bio dobar onaj lijin!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Razgovaraju dve krave na livadi:
• Muuu, al' je ova trava dobra! - kaže prva.
• Muuu, smotaj i meni jedan! - kaže druga.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.