VICOTEKA

Bračni par iz Pirota razgovara uz jutarnju kaficu:
• Lele Boske, znaš li šta sinoć sanja?
• Šta?
• Da si mi kupio bundu od bizon, pa ja u nju!
• E kad je sledeći put sanjaš ne zaboravi da joj metneš i naftalin!

Cveta ljubav između Fate i Muje, a u jednom trenutku upita Mujo:
• Fato jesam li ti prvi?
Gleda ga Fata, ... gleda, pa posle kraćeg razmišljanja odgovara:
• Nešto si mi poznat ..., možda i jesi.

Došao Piroćancu kum u goste. Piroćanac mu za ručak ispržio samo jedno jaje. Kum počne da jede, ali mali Piroćanac sedne uz kuma, pogleda u jaje, pa zaplače:
• Tata, hoću i ja da jedem jaje!
Na to će otac:
• U bre, kakav si! Odmah plačeš! Pa nije kum ala, pa da pojede celo jaje, će ostane i za tebe!

• Šta studiraš?
• Medicinu!
• E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim?
• Obriši ga maramicom!

Kažu da je hodanje u snu vrlo opasno. To znači da ja svakog jutra rizikujem život dolazeći na posao.

• Ko igra?
• Srbija i Crna Gora.
• Je l' protiv Hrvata?
• Baba, idi lezi ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!