VICOTEKA

Jedna baka na blagajni supermarketa na redu je da plati. Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom. Sin stalno gura majčina kolica koja već nekoliko puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene prema malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto je mali nastavio, baka se okreće njegovoj majci i kaže:
• Zar ne možete reći vašem sinu da me ne udara?
Mlada gospođa, bez uzbuđenja - hladno odgovara:
• Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dođe da to što radi drugima nije ispravno. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!
U redu iza žene sa detetom stoji jedan čovek od nekih 30-ak godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa marmeladom. Kad je majka završila svoje objašnjenje vaspitanja, on otvori teglu i mirno istrese marmeladu mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, žena se okrene mladiću, a on mirno reče:
• Znate, gospođo, ja sam vaspitan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin, i - evo, vidite rezultat!
Starica se veselo okrene blagajnici i kaže:
• Molim vas, stavite ovu teglu marmelade na moj račun!

Muškarac ulazi u kafić, sedne za šank pored jedne plavuše i počne da gleda program na TV-u. U vestima u 19:00, vest dana je pokušaj jednog muškarca da skoči sa zgrade. Plavuša će muškarcu:
• Mislite li da će skočiti?
Muškarac:
• Da, mislim. Kladio bi se da će skočiti!
Plavuša:
• Ja mislim da neće. I ja bi se na to opkladila.
Muškarac stavi 100 eura na šank i kaže:
• OK, vredi opklada.
U trenutku kad je plavuša stavila svoju novčanicu na šank, čovek na TV-u je skočio sa zgrade i poginuo. Plavuša reče:
• Baš sam razočarana, ali opklada je opklada - novac je Vaš!
Muškarac:
• Ne mogu uzeti Vaš novac, gledao sam prilog na TV-u pre jedan sat i znao sam da će skočiti.
Plavuša odgovori:
• Ma i ja sam gledala, ali nisam verovala da će još jednom skočiti ...

Gde su najbolje i najlepše ribe na svetu?
• U Photoshop-u!

Pita Haso Muju:
• Je li, kako je bilo na konjičkim trkama?
• Nikako, mirno sam sedeo i gledao, kad izbi tuča u loži. Mene izguraše i upadoh na stazu među konje.
• Pa šta je onda bilo?
• Ma neko mi skoči na leđa i viknu "đi đi".
• I? Šta si uradio?
• Pa šta sam mogao u onakvoj konkurenciji, stigao sam drugi ...

Pita učiteljica:
• Perice, zašto juče nisi bio u školi?
Perica odgovori:
• Izvolite, mama je napisala opravdanje.
Učiteljica ponovo pita:
• A šta ti je bilo?
• Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata:
• Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu!
Doktor ga pogleda preko naočara:
• Je l' visoka?
Mujo ga zbunjeno pogleda:
• Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!

U alkoholu sigurno ima ženskih hormona, jer ja kad popijem odmah počnem da pričam gluposti, a ni auto ne umem da vozim.

Otvori Kinez frižider i ukapira da je prazan. Zakuka Kinez:
• Ajoj meni, nemam ni kučeta ni mačeta.