VICOTEKA

Pozvala učiteljica Peričinog oca u školu.
• Mali Perica je problem u školi, ništa ne uči, ometa nastavu, tuče se, pije, puši, ...
Kaže otac učiteljici:
• Razbiću ga k'o beba zvečku kad dođem kući.
• Nemojte tako, to treba pedagoški ...
Dođe otac kući:
• Perice, dođi ovamo!
Perica sav preplašen, prilazi:
• Sine, šta pušiš?
• Ništa ćale!
• Nemoj da te dohvatim. Šta to pušiš?
• Drinu, ma ... šta mi padne pod ruke.
• Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi Marlboro!
Mileva se nećka, ali daje.
• Sine, šta piješ?
• Ništa ćale, ... ma rakiju, šta dohvatim.
• Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi whiskey!
• Sine, šta čitaš?
• Stripove ćale, erotiku, ako se nađe, ...
• Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi Playboy.
Puši Perica Marlboro, pije whiskey, okreće duplericu ...:
• Vauuuuu, ćaleee, ko ovo guzi?
• Odlikaši sine, odlikaši!

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče:
• Vojniče, zašto kasniš?
• Prase!
• Kakvo, bre, prase?
• Slonče!
• Kakvo prase? Kakvo slonče?
U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže:
• Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ...
• Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče?
• Prase, to znači: prao se!
• Aha! A slonče?
• Pa, sa lončetom!

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Umro Ciga i otišao na nebo, tamo ga Sveti Petar pita:
• Cigo, hoćeš li u raj ili u pakao?
A Ciga odgovara:
• Kume, ako može, ja bih u Beč!

• Halo, je l' to hitna?
• Da.
• Treba mi hitno 100 evra.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!