VICOTEKA

Ženska u autu, stoji ispred semafora a kraj nje staje Mujo sa svojim autom. Gledaju se oni međusobno, pa Mujo počne da spušta prozor. Riba, sva srećna, počne i ona da spušta prozor misleći da će joj Mujo nešto reći ... a Mujo će:
• Šta je, i ti prdnula?

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu:
• Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića!
Mujo skrušeno upita:
• Pa dobro, šta ćemo sad?
Fata slegne ramenima:
• Pa naspi još jednu ...

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Neposredno posle venčanja mladoženja, neiskusan u ljubavi, zamoli ujaka da mu telefonom pomaže prve bračne noći pošto ne zna šta da radi. Ujak se složi. Uveče nazove on ujaka.
• Šta treba da radim?
• Sada pusti neku laganu muziku i večerajte.
On to uradi. Posle pola sata pozove opet:
• Šta sad?
• Sada priguši svetla i plešite malo.
On to uradi.
• Šta sada?
• Sada obrati pažnju: stavi najistureniji deo tela tamo gde ona piški.
Prođe sat, dva, a mladoženja se ne javlja. Najzad ujak odluči da pozove. Javlja se mlada.
• Daj mi, molim te, sestrića.
• Ne može trenutno da se javi, zaglavio je nogu u WC šolji!

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Žena kucne komšiji na vrata i kaže mu:
• Tako imam želju da se večeras provedem, da se napijem, da vodim ljubav cele noći. Jeste li zauzeti večeras?
• Ne! - odgovori komšija sav srećan.
• Znači možete da pripazite mog psa?

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Došao ministar u dečji vrtić. Gleda dečicu kako se igraju, pa kaže pomoćniku:
• Napiši ček na 5.000 € za poboljšanje uslova boravka u vrtiću!
Posle vrtića, na redu je bila poseta zatvoru. Razgleda ministar po zatvoru,  pa kaže pomoćniku:
• Napiši ček na 500.000 € za poboljšanje uslova boravka u zatvoru!
Pomoćnik se zbuni:
• Izvinite, gospodine ministre, ne razumem, zašto za dečicu samo 5.000, a za ove kriminalce i razbojnike 500.000?
• A šta ti idiote misliš, da ćemo posle izbora ići u vrtić?!

Negde na moru prilazi čovek spasiocu:
• Izvinite, ima li ovde morskih zvezda, rakova, ježeva?
• Ne bojte se, slobodno uđite u vodu, nema ničega. Sve je to pojeo morski pas.

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.